Prateći svoj dorćolski, pacovski,
ponekad i razbijani nos,
i u čisto turistčkim mestima
pronalazim rudna bogatstva grada,
siromašne četvrti gde život buja, rasparan i dronjav a svež.
pijaca izmedju polusrušenih kuca, voćke i povrćke
ko da su florucentne, skoro kičaste u tom oker, sivkastom, prljavo mrkom okruženju.

zadnja dvorišta kafanica,
žene čuče i peru gomile sudja u lavorima, voda se preliva
i teče niz stepenice koje se savijaju
sve do kanala, ćorsokaka reke, sklepani čamci,
lim, daske, plastika, platno, sve izmešano
ljudi jedu sedeći na klupicama
i ja ogladnim, vode me da biram ribu
iz bazena, za časak mi spreme,
ljuta je, ne mogu sve da pojedem,
cerekaju se
i vrište kratke seksualne šale kuvarice, kelnerice,
čistačice, svraća lokalna prostitutka,
smeju se ko majmunčići,
započnem razgovor sa par kineskih reci
a onda bezbrižno predjem na srpski,
sve jedno je,
engleski ionako ne razumeju,
možda nešto uhvate u melodiji mog maternjeg jezika
i smejem se slobodno,
ali te obostrane simpatije ne smetaju im da povećavaju račune,
koliko mogu, oderu te, naplate za gledanje i inspiraciju

Kako zalazim u unutrašnjost kine,
lica postaju sve lepša,
neobična lepota, ne moš oči da odvojiš,
u planinama sa stepenasto napravjlenim njivicama pirinča
živi manjina
Jao
tako se zovu, majke mi
žene šarenih, lepih nošnji
i najdužih kosa ne svetu
koje uvijaju u kao neke šesire
u krcatom lokalnom kombiju
jedna Jao devojka je sedela pored mene
i češljala se,
bockala me i dodirivala tom
urokljivom kosom,
žmurio sam i disao duboko,
nisam imao gde da se pomaknem.